Nije prvi put da se desilo...

Jos jedno kisno jutro

05/08/2010

Vikend. Najljepsi dio nedelje svakog ucenika. Matorci na poslu,sam u kuci,spavas do 11, doruckujes kao covjek,kasnije izblejis sa ekipom,navece izadjes... Al ovoga jutra pada prokleta kisa. Zakucan sam  za komp i vezan mislima za sve sto se oko mene desava. Kisa,dosta uspomena,dosta finih uspomena na neke dogadjaje. Jeste da ih nema puno,al boze moj,to mi je sto mi je. U glavnom su uspomene vezane za neke cure,znate ono,poljupci na kisi,zajednicki trenuci ispod nekog drveta dok bije pljusak,a bilo je i emotivnih raskida na kisi,pada joj niz obraze a pada i odozgo,maramica nikad dosta...

Tako da me sve ovo navelo da razmisljam i o njoj. Ajde kad je spomenuh,da kazem nesto vise o njoj. Ona je skoro 2 god mladja od mene,izuzetno pametna cura,ozbiljna koliko god joj godine dozvoljvavaju,elokventa, smisao za humor odlican,a i za sarkazam takodje.Hobi su joj knjige i drugarice.Ima prelijep osmjeh znate,onaj najljepsi moguci. Roditelji su joj malo naporni,klasika. Oce najbolje za svoji mezimicu i brane joj da izlazi sa momcima jer smatraju da je niko nije vrijedan. To je mozda i jedan od 2 bitna razloga zbog cega nismo zajedno. Drugi razlog je to sto se boji. Boji se  da nece moci da se nosi sa mnom,jer je neiskusna. Boji se mozda da ce nesto lose da se desi i da cemo oboje biti povrijedjeni a sa druge strane me toliko voli da ne zeli da odustane od mene,sto i najvise iritira jer je upravo to  navodi   da me drzi malo na vrucem malo na hladom. Da me voli znam,jer mi je rekla, i njene drugarice najbolje navijaju za to da budemo zajedno, ali dzabe kad mala ima uobicajeni  sindrom svake zene a to je da ne zna sta hoce!

 Posto prica traje vec duze vrijeme, ni ja nisam bio toliko lud da cekam samo nju. Kako se mi odaljimo tako ja pokusam da u glavi oko nje napravim barijeru i tu je zadrzim neko vrijeme i nadjem neku drugu curu. Sve bude odlicno,manje mislim na nju,dobro mi je sa tom drugom,ali onda se njoj upali lampica. Padne u depresiju,place danima, svadja se sa drugaricama. I  se one meni obrate da ja rijesim problem jer jedino ja to i mogu. I onda pricam sa njom ,i onda mi ona sve kaze i mucenje pocne od pocetka. Ono,ne moze da bude sa mnom,a ni ne zeli da me ima neka druga. I onda se ja posvadjam sa njom i ne pricamo,jer ne pada mi na pamet da ja ostavljam ovu moju zbog gospodjice koja je ljubomorna! Ali kad poslije odredjenog vremena rasikinem i budem solo, pocne sve iz pocetka. Iz one ograde kojom sam je ogradio u svojoj glavi ona izadje i opet pocne da mi trckara po mislima... i tako sve u kurg. Bilo je tako 2-3 slucaja, i svaki put isto.

 Ah,evo ga prokleto sunce,proviruje polako. Ko zna,mozda mi ne propadne dan u kuci.

Joj,neko kuca.Sigurno je moja banda dosla po mene,moram da idem,jer kad bi vidjeli sta pisem,danima bi me ubijali od zajebancije...